Miris koji se širi kužinom dok se kruh ili neko pecivo peče, vraća me u djetinjstvo… a negdi san i pročitala kako nas ugodni mirisi čine ljubaznijima. Odma da van kažen, nema ništa ljubazno u belaju kad se berekinada potuku oko zadnjeg komada vrućeg peciva, pa svoje ukućane razveseljavan gigantskim (pro)porcijama. Ništa ne miriše tako dobro ka domaća hrana. Ne triba van nikakvo posebno predznanje vrsne kuharice za pravit ovu pogaču, osim umijeća praćenja recepta.
Dakle, u toploj vodi rastopite cukar i kvasac. Njemu će tribat 15-tak minuta da se digne. Ostale sastojke, osim maslaca umišati i dodati kvasac. Kad se tijesto prestane lipit za ruke, ostavit ga da se diže 30ak minuta. To je to! Sad samo triba malo gnjavit tijesto. Razvaljat ga, pa ga priklopit, smanjit ga na najmanji veličinu i opet malo ostavit. Nakon šta smo ga malo pustili triba ga razviti u kocku pa ga dobro primazati maslacen. Tako namašćeno uvijati u rolu. Nema potribe da bude savršena a pošto je to dizano tijesto ono će još rast i rola će bit debela. Zarolano rizat na 10 cm široke komade te slagat u duboku tepsiju ili zdilu. Ja osobno volin vatrostalne zdile jer su dublje, ali ako nemate možete i u nešto pliće. U tom slučaju van kocke ne smiju bit tako velike jer će maslac iscurit van i eto van belaja. Ostavite pogaču da se još diže, vidit ćete kako će narast sigurno još za trećinu, a ako van viri iz posude znači da ste već pogrišili sa odabirom. Nije ni meni prvi put išlo glatko, maslac je curija na sve strane a iz pećnice je dimilo zapaljeno maslo ko iz fumara. U receptu koji san izvorno dobila pisalo je 250 g maslaca, no nema potribe za tolikom količinom…ja stavin 200. Namažite žumancen i stavite u ladnu pećnicu, upaljenu na 250 oC. Smanjite na 150 oC kad se lagano zarumeni. Pecite još 40 minuta.
Miris, izgled i okus ove pogače je nešto oko ćega se vridi potuć, ali srića ima za sve.
1kg brašna
250ml tople vode
1,5 žličica soli
2 žlice šećera
40gr svježeg kvasca
3 žlice ulja
2 čaše jogurta
3 jaja
2 bilanca
200 gr maslaca
